Nezaustavljiv i brz razvoj tehnologije doveo je do toga da pojedine računarske komponente danas postanu deo standardne konfiguracije PC-ja. Najbolji primer predstavlja SSD disk (solid-state drive).
Potreba za masovnom nadogradnjom skladištenog prostora računara, uz brz i efikasan rad, rešena je upravo sa pojavom solid-state drive-a, koji je donedavno poiman kao deo luksuzne kompjuterske opreme. Međutim, prodaja kompjutera čiju standardnu konfiguraciju čini SSD disk vremenom je postala pristupačna i dostupna svima.
Ako planirate kupovinu SSD diska, pročitajte u nastavku najčešća pitanja korisnika i odgovore koji će vam olakšati kupovinu. U slučaju da imate neku dodatnu nedoumicu, budite slobodni da nas kontaktirate, rado ćemo vam odgovoriti i pomoći u izboru!
Odgovor na ovo pitanje možda je najbolje dati komparativnom analizom solid-state i hard disk drive-a.
Glavna razlika leži u načinu skladištenja (smeštanja) podataka. HDD disk je do pojave SSD-a sadržao sve podatke sa računara. Patent je kompanije IBM i predstavlja oblik magnetnog skladištenja podataka – to znači da se u memorisanju informacija oslanja na iglu i magnetne ploče koje se vrte velikom brzinom (dok igla sve vreme piše/briše informacije). Slično gramofonskoj ploči i igli. To je glavni razlog osetljivosti HDD-a na udarce.
Pored veće osetljivosti, mane HDD diska su i „loši sektori“ koji nastaju usled pritiska igle na površinu magnetne ploče, te buka koju proizvodi sam pokretni sklop HDD-a. Zbog prirode svog funkcionisanja, HDD troši više energije.
Međutim, jeftiniji je. Uprkos svom sporijem radu, izazvanoj rotaciji magnetne ploče i pozicioniranju igle, HDD raspolaže većim kapacitetom, te je za korisnike sa ograničenim budžetom bolja opcija, pogotovo za skladištenje multimedijalnih sadržaja.
SSD disk je značajno brži jer njegov rad počiva na drugačijoj tehnologiji – koristi memorijske čipove i radi po principu fleš memorije, zbog čega je i tiši u radu. Drugim rečima, ne mora da traži podatke, nema pokretne delove - pokazao se praktičnijim kod profesionalnih obrada fotografija (npr. upotrebe Photoshop-a), pokretanja video igara, ali i u podizanju i pokretanju sistema.
Zato se SSD disk primarno koristi za skladištenje operativnog sistema i svih pratećih programskih instalacija. Čuva podatke bez napajanja, energetski je efikasniji i znatno lakši u odnosu na hard disk, te otvara prostor za kreiranje tanjih uređaja. Kada je cena u pitanju, solid-state disk je skuplji, ali se trend opadanja cena SSD diskova nastavlja, dok varijabilnost cene zavisi od kapaciteta.
Imajući u vidu sve navedene prednosti i nedostatke, odgovor na pitanje SSD ili HDD krije se u njihovoj kombinaciji, u kojoj bi SSD disk služio kao sistemski, dok bi hard disk bio dovoljan za multimedijalne sadržaje.
Na današnjem tržištu i u VipHouse online prodavnici dostupne su različite vrste i formati SSD diskova. Razlikuju se po obliku, interfejsu i tehnologiji korišćenja.
Prema interfejsu (povezivanje sa računarom) razlikuju se:
SATA III - brzina do 600 MB/s, obično u 2,5” formatu, namenjen pre svega za starije računare i laptopove,
NVMe SSD sa brzinom od 2.000 do preko 7.000 MB/s, kompatibilan sa matičnim pločama za novije računare koje imaju NVMe podršku. Brz, pogodan za gaming, obradu videa i druge zahtevne programe i zadatke,
PCIe SSD zahteva odgovarajući PCIe slot na matičnoj ploči. Dolazi u različitim modelima sa brzinama čitanja i pisanja od 2.000 MB/s do preko 7.000 MB/s, zavisno od verzije PCIe (npr. PCIe 3.0, 4.0, 5.0). Idealan je izbor za gaming, video montažu, 3D renderovanje i druge aplikacije koje zahtevaju visoke performanse.
Prema formatu i obliku možemo razlikovati:
2.5” SSD (standardni format za većinu konfiguracija, najčešće koristi SATA interfejs),
M.2 SSD (kompaktnog formata, najčešće veličine u milimetrima: 2242, 2260, 2280, može koristiti SATA ili NVMe interfejs)
U.2 SSD (dizajniran za servere i high-end radne stanice, sa NVMe interfejsom, ali sa različitim konektorom u odnosu na M.2 modele).
Na osnovu tehnologije memorije imamo:
SLC diskove koji su najtrajniji i najbrži (1 bit po ćeliji),
MLC koji pothranjuju 2 bita po ćelji i brži su od TLC modela, ali im je cena veća,
TLC (česti kod modernih SSD diskova pre svega zbog povoljne cene, skladište 3 bita po ćeliji),
QLC sa skladištenjem od 4 bita po ćeliji, predstavlja jefiniju varijanut ali je sporiji i ima kraći vek trajanja,
3D NAND, koji su brzi, većeg kapaciteta, dugotrajniji i energetski efikasniji.
Sve zavisi od vrste aktivnosti za koju vam prevashodno služi računar, ali i od raspoloživog budžeta.
Za najmanje zahtevne korisnike SSD od 256 GB je verovatno najbolji izbor. To je sasvim dovoljan kapacitet za instalaciju operativnog sistema, osnovnih aplikacija (npr. office programa i internet pretraživača), pa čak i za čuvanje manjeg broja fajlova (dokumenata, fotografija, video zapisa).
Za gaming i kreiranje sadržaja, računar bi trebalo opremiti SSD diskom kapaciteta 1TB i više. Skladišni prostor za ovakve korisnike treba da bude dovoljan za bar nekoliko novijih video igara (kapacitet od 50-150GB), za čuvanje video fajlova (RAW fajlovi i 4K video), i za profesionalne softvere namenjene grafičkom dizajnu, 3D modelovanju ili programiranju. Ukoliko ste profesionalac i potrebno vam je skladištenje velikih fajlova, savetujemo vam da kupite SSD od 2TB ili više.
Naravno, izbor će zavisiti i od raspoloživog budžeta, jer SSD diskovi većeg kapaciteta su uglavnom i skuplji. Ako je vaš budžet ograničen, kombinacija SSD diska manjeg kapaciteta i većeg HDD-a (koji je jeftiniji) je možda najbolja opcija.
Danas je na tržištu prisutno zaista mnogo proizvođača SSD uređaja za skladištenje, a u VipHouse ponudi možete pronaći isključivo modele renomiranih brendova kao što su Samsung, Kingston, ADATA, Transcend, Crucial, Western Digital, Corsair i drugi. Poznato je da se neretko „prodaje ime“ tj. brend, pa su modeli najpoznatijih brendova, kao što su Samsung SSD ili Kingston SSD diskovi i najskuplji. Zato dobro razmislite pre kupovine, jer ako odaberete SSD disk manje poznatog proizvođača često za manje novca možete dobiti isti kvalitet.
Cene variraju i mogu zavisiti od brenda, kapaciteta diska i od vrste solid-state drive-a. SATA SSD je kompatibilan sa bilo kojim hardverom, ali slabijih performansi i sporiji, te je zato jeftiniji. Znatno skuplji je „Peripheral Component Interconnect Express” ili skraćeno PCIe SSD, čiji naziv ukazuje da mu je jedna od osnovnih karakteristika brzina, pa je bolji izbor ukoliko imate na raspolaganju dovoljno velik budžet.
Prilikom kupovine SSD diska obavezno obratiti pažnju na specifikaciju koja se odnosi na ulazno/izlazne operacije po sekundi, tj. procenjene nasumične brzine čitanja i zapisivanja podataka – označava se sa IOPS (skraćeno od „Input/Output Operations Per Second”). Što je IOPS veći to je SSD bolji.
Odabir SSD diska diktiraće još nekoliko važnih faktora, kao što su:
Kod dimenzija posebnu pažnju treba obratiti na debljinu koja može iznositi 7 ili 9,5 milimetra. Uz model od 7mm uglavnom dolazi i adapter, čija je uloga da ga učini istih dimenzija kao model od 9,5mm. Važno je napomenuti da je kod laptopova predviđeno da SSD bude veličine 7mm. Čest je slučaj da proizvođači isti model SSD-a nude u bar dva (neretko i više) pakovanja.
Da biste bili sigurni da je SSD koji želite da kupite kompatibilan sa vašim računarom ili laptopom, potrebno je uraditi nekoliko provera. Najpre utvrdite koji interfejs i format diska podržava vaš uređaj (npr. SATA, M.2, NVMe), zatim pogledajte specifikacije uređaja gde je najvažniji podatak koje konektore i slotove poseduje matična ploča. Najzad, važno je da utvrdite da li BIOS odnosno UEFI i operativni sistem koji koristite podržavaju željeni tip SSD-a.
Značaj performansi se ne može zanemariti, ali se ne treba zaletati, jer za koji god solid-state drive da se odlučite osetićete razliku u brzini rada računara, posebno ako ste strastveni gejmer ili vam kompjuter služi u poslovne svrhe (npr. radite u Photoshop-u ili vaš posao zahteva obradu velike količine podataka).
Pored memorijskih čipova, kotroler predstavlja suštinu SSD-a. Reč je o vrsti procesora SSD-a, čija se uloga sastoji u obradi podataka (upisu, čitanju, ujednačenom trošenju memorijskih ćelija) i njihovom prosleđivanju ka memoriji. Pojednostavljeno, kontroler je zadužen za brigu o saobraćaju podataka. Postoji veliki broj različitih modela, dok na tržištu dominiraju kompanije: Samsung, Marvell, LSI, OCZ itd.